Широка легализација производње канабиса за комерцијалну и медицинску примену била би од огромне користи за нашу економију, наше здравље и наш околину.Често се каже да у рату најпре страда истина. Нигде се то не може видети боље него у такозваном рату против "дрога".



Почевши са хистеричном медијском кампањом Hearst Presse о "лудилу од џоинта" почетком 1930-их, слика канабиса (Cannabis sativa) или конопље преобразила се из вредне културе за влакна и важног извора уља и лека у "погану вражју траву са корењем у паклу". Било намерно или случајно, сузбијање канабиса поплочало је пут драматичном преображењу светске економије. 


До поткрај 19. века свет је покретао систем који се темељио на угљеним хидратима, у којем су се сва влакна, горива и лекови за задовољење људских потреба производили фотосинтезом, а Сунчева енергија се користила за комбиновање угљен-диоксида и воде у целулозу, основни градивни материјал природног света. Током 20. века велики део тих угљених хидрата заменили су угљоводоници који се добијају екстрактивним индустријама угља и нафте. Уместо конопљиних природних влакана дошла су петрохемијска влакна. Најлон, полиестер и други синтетички материјали производили су се у големим количинама и промовисали агресивним рекламама. Уместо папирних врећица и кутија стигле су свеприсутне пластичне кесе. Милијарде тих токсичних, неразградивих предмета произведене су како би биле употребљене само једном и одбачене да би онда пронашле пут до потока и река, и са временом се стопиле у големе потопљене отоке смећа у Тихом океану и другим океанима, ослобађајући у морски и људски екосистем токсичну темпирану бомбу хемикалија које нарушавају хормоне. 


Уместо да се папир производи из једногодишњих култура за влакна, големе површине древних шума руше се и претварају у пиљевину, па затим кувају са хлором и другим опасним хемикалијама како би се добио инфериоран производ у поређењу са оним што замењује. Уништавање и загађивање природног света није једини штетан ефекат сузбијања канабиса. Опет, било намерно или случајно, закони који су прихваћени како би се наметнула забрана послужили су као шаблон за успостављање репресивне полицијске државе са све већим ограничавањем слобода појединаца. Под маском спречавања штета од "пошасти дрога", становништво је подвргнуто прислушкивању телефона и другим методама надзора, наметљивим и често насилним полицијским рацијама и распону метода хемијског надзора, укључујући наметнуто тестирање косе, урина и пљувачке. 


Већину тренутне затворске популације чине ненасилни прекршиоци закона о дрогама, посебно у Сједињеним Државама где је приватизација затвора створила репресивну али врло профитабилну индустрију за корпорацију Vackenhut и друге играче у затворској индустрији. Штетне последице забране нису ограничене на појединце него се осећају широм геополитичке сфере. Будући да се велик део канабиса и других дрога биљног порекла узгаја у земљама Трећег света, политичка интервенција под маском прекида снабдевања дрогом користила се и још се користи у политичке сврхе као изговор за војно деловање. Инвазија на Панаму и политичка превирања у Авганистану, Мексику и Колумбији, да споменемо тек неке земље, резултат су милитаризације рата против дрога. Упркос великој количини доказа за умешаност америчке војске у кријумчарење дроге на велико, укључујући унос тона и тона кокаина из Јужне Америке у САД ради финансирања тајних активности, борци рата против дрога и даље се сматрају морално узвишеном страном. 



Међутим, због неуморних напора хиљада активиста за конопљу широм света однос према њој полако почиње да се мења.Конопља се сада може легално узгајати у већини земаља, иако Сједињене Државе остају важан изузетак. Док су индустрије конопље и даље мали играч на светској сцени, њихова величина и опсег производа постојано расту због све боље прихваћености концепта индустријске пољопривреде. Како би потицала стварну одрживост, индустријска пољопривреда настоји користити једногодишње културе као полазну тачку за фабричку производњу, замењујући минералне сировине као што су гвоздена руда и угаљ. 


Али, могу ли конопља и друге биране културе стварно утицати на претећу еколошку катастрофу?


Замислите своју земљу једну генерацију у будућности, након прихватања закона по којем би сва индустријска производња морала бити потпуно неотровна, биоразградива и одржива. У том свету аутомобили и многе друге ствари сада се производе од биопластике која се добија од конопље. Тај материјал није нов. Развио га је 1941. Хенри Форд, израдивши каросерију која је била шест пута лакша од челичне, а имала је десет пута већу отпорност на сударе. Документарне снимке о том изванредном постигнућу могу се наћи на интернету. Будуће генерације никада неће знати шта је заправо радио аутолимар, а осигуравајућа индустрија знатно ће се смањити. Можда ће, у том свету будућности, они који су одговорни за сузбијање такве драгоцене зелене технологије коначно бити кажњени. 


• Папир и текстил 


Аустралија годишње заради око $ 400,000,000 продајући млевено дрво добијено сечом прашума, али увезе готове папирне производе у вредности од 1, 4 милијарде долара.У свету будућности употреба стабала и хлора у производњи папира само је далека успомена. Модерне фабрике за производњу бездрвног папира раде окружене зеленим пољима конопље. Милијарде долара уштеђене на увозу инвестирају се у велике програме поновног пошумљавања, стабилизације ерозије и олакшања повратка биолошке разноликости. Синтетичка влакна одавно су нестала, а заменили су их природни текстили који дишу, произведени од конопље, рамије и бамбуса. 


• Градња и конструкција 


Конопљиним бетон (hempcrete) грађевински је материјал који се производи од уситњених унутрашњих влакана стабљике конопље. Помешана са кречом и другим додацима, она стварају целулозни цемент који је лакши од конвенционалних материјала, али с побољшаним својствима топлотне и звучне изолације. Тај материјал отпоран је на ватру и у потпуности отпоран на термите. Конопљин бетон донео је револуцију у изградњу кућа у будућности. Стврдњава се попут бетона, али може се резати попут дрвених греда. Свака нежељена грађевина може се једноставно самлети и убацити у нову смесу. Може се развити органскији стил градње, јер је сада једноставно преуређивати распоред унутрашњих зидова и уносити било које друге измене у дом ради прилагођавања променљивим потребама породице.


У неким европским земљама готово половину свих домова изградили су власници.Осим тога, конопљин бетон драматично смањује трошкове станова поједностављујући градњу: на пример, кров изливен од конопљиног бетона ојачан бамбусом може заменити кров с цреповима. Такав кров имаће бољу топлотну и звучну изолацију од црепова, биће отпоран на град и увелико ће смањити ризик од пожара. Осим његових директних предности у градњи, конопљин бетон врло је делотворан у везивању угљен-диоксида. Биолошко везивање процес је којим биљке узимају угљен диоксид и воду и користе Сунчеву свјетлост за синтетизовање глукозе, а затим целулозе. Ако се целулоза користи у дуготрајним грађевинама онда се атмосферски угљен диоксид практично уклања или "веже", побољшавајући здравље климе на Земљи.


Просечна аустралијска породица произведе око 10 тона угљен-диоксида сваке године. Један хектар конопље може везати до 20 тона угљен-диоксида годишње. Просечна кућа од конопљиног бетона везала би око 40 тона. Кад се изгради кућа од конопљиног бетона не уштеди се само тај директан угљен диоксид. Коришћењем цигала, црепова и друге печене керамике током њихове производње стварају се велике количине угљен-диоксида. Просечна кућа од цигала створи до 500 тона угљен-диоксида током читаве своје изградње, па на станоградњу отпада велик постотак домаће производње угљен диоксида неке земље.


Масовна промена метода градње олакшала би наше испуњавање, или још боље, премашивање циљева као што су нивои према протоколу из Кјота. Злобни "пророци" могу тврдити да би поштовање Протокола штетило економији, али масовни прелаз на папирну, текстилну и грађевинску индустрију базирану на конопљи пружио би огроман економски подстицај, стварајући квалитетне прилике за запошљавање и извоз - за разлику од кратковидих стратегија подстицаја усмерених на потрошаче које се тренутно примењују. 



СЕМЕ КОНОПЉЕ У ЗДРАВЉУ И МЕДИЦИНИ


На подручју здравља и медицине примена конопље могла би довести до драматичних побољшања у друштву. Семе конопље је један од најбогатијих извора АLА (алфа-линоленске киселине), биљног облика есенцијалне масне киселине омега-3. АLА има структуру од 18 угљеникових атома која се у телу продужује у ланац од 22 угљенична атома ради синтезе DHА (декосахексаенске киселине) и ЕPА (еикосапентаенску киселине). У том облику омега-3 уграђују се у мозак, стварајући кључан део неуронске мембране. Омега-3 из морских извора јавља се као DHА и ЕPА, а узимање омега -3 у том облику заобилази потребу за претварањем.


Међутим, АLА и сама има благотворних ефеката, док коришћење омега-3 из морских извора представља озбиљно оптерећење за водену средину. Осим тога, омега-3 веома је реактиваn молекул, па их оштри индустријски услови који се користе при екстракцији и уклањању мириса уља остављају са субоптималнoм активношћу и мерљивим нивоима загађења, укључујући живу и поликлорирани бифениле (PCB-и) које је могуће наћи у бројним узорцима производа на тржишту. 


Срећом, већина људи лако може претварати АLА у DHА и ЕPА у довољним количинама за оптималан развој мозга. Добро је што две групе са појачаним потребама за DHА и ЕPА - труднице и мала деца - посебно делотворно обављају ту конверзију. Рад ензима одговорних за конверзију може бити успорен ако постоји вишак засићених масних киселина, зато за оптималне резултате треба смањити њихову количину у исхрани. 


Постоје две врсте есенцијалних масних киселина: омега-3 и омега-6. Зовемо их "есенцијалне" зато што их тело не може синтетисати, због чега их је потребно добијати из хране. За оптимално здравље идеалан однос између уноса омега-3 и омега-6 био би један дeо омега-3 на свака три дела омега-6 (1:3). Индустријализација западњачке исхране и конзумирање репичиног и других инфериорних уља из масовне производње - која у сваком случају имају низак удео омега-3 - имали су критичан учинак озбиљног смањења уноса омега-3 уз истовремено драматично повећање уноса омега-6. Тело одржава хомеостазу кроз динамичну равнотежу између супротстављених сила; на пример, скелетно-мишићни систем балансира супротне мишиће за прегибање и опружање ради одржања положаја тела.


Биохемијски, тело одржава своју унутрашњу хомеостазу осетљивим балансирањем проупалних и против упалних учинака. Тело мора бити у стању да покрене делотворну упалну реакцију како би одбило напад микроорганизама и као помоћ код зарастања рана, али потом мора бити у стању да ограничи ту упалу како би спречило нежељене колатералне штете на околним ткивима. Уопштено говорећи, омега-6 масне киселине и њихови деривати делују проупално, док омега-3 стварају медијаторе који обуздавају упалну реакцију. Уз превазилажење омега-6 и недостатак омега-3 тело је у трајном стању сувишне упале.


Ослобађање упалних цитокина покреће процес оштећивања ткива који се, потраје ли процес довољно дуго, манифестује као болест попут болести крвних судова, губитка вида и деменције. Када су захваћени зглобови синовијални развија се остеоартритис, узрокујући јаке болове и патње великом проценту становништва.Попут витезова у сјајном оклопу, фармацеутске корпорације понудиле су свој одговор: нестероидне антиинфламаторне лекове (NSPUL). Те хемикалије темеље се на аспирину, али су модификоване тако да имају бржи учинак, боља аналгетска својства или неку другу карактеристику која њиховом производу даје тржишно пожељну предност над конкуренцијом. NSPUL је створио индустрију са годишњим приходима од више милијарди долара, упркос чињеници да је одговоран за смрт стотина хиљада људи на светском нивоу.


Као неочекивана додатна предност за корпорације, најчешћа нуспојава NSPUL-а је надраженост желуца што често води до чира. Милијардама од NSPUL -а додате су милијарде долара од продаје антацида попут Zantac-ом, а у новије време, инхибитора протонске пумпе. Уза све те скупе лекове напредовање болести тек се незнатно успори, а несретном пацијенту на крају је потребна сложена операција ради оспособљавања оштећеног зглоба.


Да ли је било шта од тога заиста нужно? Људе који настоје одржавати повољну равнотежу омега-3 и омега-6 масних киселина и уједно чувају своја тела од оксидативног стреса редовним уносом природних антиоксиданата биљног порекла уопштено не муче остеоартритис или друге дегенеративне болести. Такође, ретко имају проблема са крвним притиском и немају потребу за антидепресивима - двема групама лекова које доносе велике приходе фармацеутским компанијама. 


Чини се да је савремена фармацеутска индустрија чврсто одлучила да следи пут третирања становништва лековима због стања која често првобитно узрокују њихове сестринске компаније из прехрамбене индустрије. Током протеклог века шећерна трска је од ретке луксузне намирнице постала страховито преконзумирана опасност по здравље. Кад се у великим количинама додаје у безалкохолна пића и већину прерађених намирница у седелачком телу узрокује нагле промене нивоа шећера у крви са поремећајима расположења и раширеним оксидативним стресом, будући да се вишак глукозе веже за хемоглобин и ткива, или се транспортује у масне наслаге, где повећава обим струка. Епидемија дијабетеса типа 2 наставља се несмањеном снагом, док кључни кривци попут McDonalds-а користе гуруе за односе с јавношћу како би се преобразили у ресторане здраве хране и даље продајући исту токсичну масу засићених и транс-масти и шећера коју називају храном.


Поремећај исхране води до поремећаја у хемији крви, посебно у профилу липида, с повишењем нивоа липопротеина ниске густине и укупног холестерола. На основу патолошких студија које су откриле холестерол у атерома који зачепљују артерије медицински и фармацеутски естаблишмент смислили су колестеролску теорију срчаних болести, тврдећи да се високи нивои серумског холестерола лепе за зидове артерија тиме узрокујући болест. С холестеролом као бауком број један фармацеутска индустрија тада је застрашеној јавности представила магичне метке - статинске лекове - који сигурно лече све њихове проблеме. Ти лекови узрокују озбиљне нуспојаве али, упркос томе, статини су нарасли у индустрију вредну милијарде долара.


Ипак, у теорији о холестеролу има много недостатака, а опажене чињенице могу се боље описати ако оксидативни стрес посматрамо као кључни покретачки догађај у стварању атерома. Оксидативни стрес резултат је деловања кисеоникових слободних радикала. Слободни радикали су молекули нестабилне са неуравнотеженим електронским облицима које могу оштетити свако ткиво са којим дођу у додир. Ти слободни радикали неизбежан су резултат биохемијског дисања. Међутим, оксидативни стрес драматично се повећава излагањем отровним хемикалијама, адитивима, испарењима и електромагнетном зрачењу. Попут искрица које лете из логорске ватре, слободни радикали могу изазвати штету на ткивима у којима се нађу ако се не угасе.


У свом здравом стању тело је опремљено импресивним ендогеним антиоксидацијским системом, а егзогени антиоксиданти у обилним количинама се налазе у воћу и бобицама сазрелих на стаблу и лози, као и у поврћу. Према теорији о оксидативном стресу, болест настаје из упалне реакције која се јавља око места оксидативне штете. Кад се атеромски плак подвргне пажљивом биохемијској анализи открива се да је холестерол у плаку, који гутају имунолошке станице познате као пенасти макрофага, заправо ужегао. Ужеглост је стање уља које је било подвргнуто оксидативном стресу од излагања сувишној светлости, топлоти или хемикалијама, уз недовољну количину заштитних антиоксиданата. Ужеглост уља, а не холестерол сам по себи, оно је што покреће упалну реакцију која узрокује плак. Одговарајући третман требао би решавати питање оксидације уместо што вештачки манипулише нивоом холестерола. Осим тога, оксидативни стрес на мембрани тромбоцита чини их превише "лепљивим", стварајући предуслов за проблеме са венама, било да се ради о срчаном удару, можданом удару или исхемији екстремитета.


Док појединци или групе због одређених генетских карактеристика могу бити осетљиви на оксидативни стрес на одређеном месту или ткиву, темељна патологија остаје оксидативни стрес. Без темељних промена исхране и начина живота здравље становништва наставиће се погоршавати. Људи ће постајати жртве разних хроничних дегенеративних болести све док друштво више не буде у стању да сноси трошкове потребне здравствене неге. Тренутна неуравнотежена, девитализирана, деминерализована и уопштено мањкава национална исхрана довела је до тога да стања која се могу спречити заједници наносе тешке социјалне и економске губитке. Процењује се да до 90 посто аустралијске школске деце не добија оптималне количине омега-3, па се може очекивати да ће то утицати на развој мозга и интелектуалне функције.


Идеалан унос омега-3 такође је потребан за оптимално функционисање имуног система. Недостаци се могу манифестовати као алергије, аутоимуне болести и други изрази имунолошке дисфункције. Конопљино семе нуди јединствену комбинацију важних хранљивих материја, укључујући уравнотежен однос омега-3 и омега-6, те импресиван распон витамина и минерала. Конопљино семе има посебно висок ниво витамина Е, снажног антиоксиданта који штити омега-3 од ужеглости. Витамин Е, који тако често недостаје у исхрани прерађеним намирницама, од пресудне је важности за здравље жила због тога што одржава еластичност зидова крвних судова. Беланчевине у конопљи уравнотежене су и лако се апсорбују. 



ПОЛИТИКА НАМИРНИЦА ОД КОНОПЉЕ


Аустралија је једина земља на планети која још увек има ограничења на рекламирање прехрамбених примена конопљиног семена. Дозвољено је користити производ на кожи, али не и као храну - попут путера од конопљиног семена, сладоледа и хранљивих плочица. (То је слична ситуација као са сировим млеком, где су претерано вредни регулатори ограничили производе на основу лоше науке, сопственог економског интереса и политичке пристрасности.) Семе конопље тренутно није регистровано као храна за људе у Аустралији. Год 2002. поднесен је захтев за уврштење намирница од конопље, али је одбачен након политичке интервенције претходне конзервативне владе. Год 2009. Канцеларија за прехрамбене стандарде Аустралије и Новог Зеланда прихватио је захтев за измену правилника, но одлука о том захтеву још није објављена. 


Међутим, у нашем свету будућности ствари се одвијају уз мање неприлика. Закон према којем сви производи морају бити потпуно нетоксични донео је крај индустрије Junk-Food-а. Након само неколико година исхране широким спектром намирница на бази конопље и прихватања других здравих навика код становништва се бележи напредак. Са сузбијањем епидемије дијабетеса долази до великих уштеда на пољу здравствене заштите. Вишак се троши на ширење мрежа бициклистичких стаза по градовима и друге садржаје који доприносе јавном здрављу. Побољшава се здравље мајки и беба, а долази и до смањења тренутно алармантно високих нивоа астме код деце. 


Оптимална исхрана доноси бројне предности. Попут ватре која се распламсала уместо да тиња и дими, метаболизам постаје делотворнији у претварању хране у енергију. Ментална и телесна крепкост становништва повећавају се те улазимо у ренесансу учења и креативности. Ослобођен окова токсичности Junk-Food-а, људски ум слободан је истраживати нове начине интеракције и решавања дотад нерешивих проблема, па започиње нова ера мира и просперитета. 


Али колико је вероватно да ћемо доживети прихватање закона усмерених на обезбеђивање здравља и просперитета Земље и свих људи на њој?


Чини се да тренутни економски и политички систем контролише корумпирана клика са моралним интегритетом гмизаваца. У свету који вапи за задовољењем основних потреба за храном , чистом водом и кровом над главом, преко 70% светских научника ради за војску. Уз финансијске стресове које намеће тренутна економска ситуација већина људи сво своје време троши само на прехрањивање, одевање, осигурање смештаја и образовања својих породица. Имати времена и енергије за конструктивно укључивање у политички процес луксуз је који си малобројни могу да приуште и, уз фокусирање медија на једно небитно питање за другим, он је постао верзија хлеба и игара из 21. века.


Интерпретација да су све биљке и животиње створене како би их човек користио учврстила је поруку о одвојености и поплочала пут немилосрдној експлоатацији природног света која је сада злокобна претња целој биосфери. Масовна индустријска употреба конопље и других култура за добијање влакана може решити бројне светске еколошке проблеме, истовремено доносећи значајне економске користи. Употреба намирница од конопље може излечити и ревитализовати становништво . Али може ли се неман похлепног капитализма, с њеном индоктринацијом у безумни конзумеризам, савладати на време да се спаси оно мало драгоцених остатака природног света пре него и они нестану? За то је потребна потпуна револуција. Никакво прилагођавање, допуњавање или друге измене садашњег економског система не могу нас ни почети приближавати решењу. Полазна тачка за тај процес мора бити револуција у односу човечанства према природном свету. Тада бисмо могли имати изгледа да прихватимо тај пресудан закон којим би се забранили производи који нису потпуно сигурни и нетоксични, уместо наставка садашње ситуације у којој се решење забрањује. 



Др Андреј Кателарис



О АУТОРУ

Др Андреј Кателарис дипломирао је са бакалауреата из медицине на Универзитету у Сиднеју 1985., а докторат је примио 1992. на Универзитету у New South Vales-у, одбранивши дисертацију из имунопатологије. Има преко 20 година искуства у болничкој медицини те хируршкој и форензичкој патологији. 

Др Кателарис почео се бавити индустријском конопљом током 1980-их, са истраживањима усмереним на очување аустралијских природних шума. Открио је потиснуту историју индустријске конопље и почео се повезивати са активистима за конопљу из целога света. Год 1988. др Кателарис је посетио Универзитет Вагенинген у Холандији, где је сазнао за напредак у производњи бездрвног папира. Посетио је и произвођаче конопље у Француској. По свом повратку заједно са другим активистима започео је кампању за подршку конопљи у Аустралији. Удружио се с режисерком документарних филмова Barbarоm Chobocki и снимио "Billion Dollar Crop" (Култура од милијарду долара), прво широко приказивано телевизијско разоткривање забране канабиса, које је подстакло значајну подршку јавности. 


Као резултат тога успостављен је систем дозвола за истраживања, чиме су омогућени агрономски експерименти са конопљом. Тестирана су разна места за узгој и стечена су искуства, нпр, у повећању приноса влакана кроз манипулисање местима садње на различитим географским ширинама. У сарадњи са Универзитетом Southern Cross (Lismore, NSW Campus), др Кателарис је добио дозволу за узгој конопље богате ТHC -ом за Фитохемијске анализе и тестирање стабилности екстраката, у склопу припрема за програм доступности канабиса из милосрђа [за потребе пацијената, прим. прев]. Тај узгој прекинут је из политичких разлога и Аустралија још није основала никакав програм доступности канабиса из милосрђа, какви постоје у многим земљама широм света. 

Тренутни истраживачки интереси др Кателариса укључују побољшане методе пољопривредног узгоја конопље, боље методе прикупљања семена и развој грађевинских материјала од конопље (конопљиног бетона) прилагођених аустралијским условима. Предан је подизању свести јавности о користи од исхране конопљиним семеном. 

Од посебног су занимања прикладност исхране конопљиним семеном током трудноће и детињства и терапијска примена у лечењу упалних стања, поремећаја понашања и депресије.